Koreni grupe Idoli nastali su u sastavu koji se prvo zvao Merilin, pa zatim Zvuk ulice. Grupu su činili gitarista i pevač Vlada Divljan (rođen 1958,. u Beogradu), basista Zdenko Kolar (rođen 1956.), klavijaturista Dragan Mitrić, bubnjar Kokan Popović i saksofonista Bora Atić. Sastav je 1978. godine učestvovao na Zaječarskoj gitarijadi i na BOOM festivalu u Novom Sadu. Grupa nije uspela da objavi nijedan snimak i 1979. godine prestaju sa radom.
Prve naznake vezane za grupu Idoli pojavile su se krajem 1979. godine, U okviru projekta Dečaci, u omladinskoj štampi su objavljivane prigodne slike članova budućih Idola. Tako je, na primer, za 8. mart štampana fotografija sa potpisom "Dečaci emancipuju žene". Sastav je zvanično nastao 1. marta 1980. godine kada su održali prvu probu. U grupi su se našli drugovi iz osnovne škole: Vladimir Divljan, Zdenko Kolar, bubnjar Boža Jovanović i Divljanovi prijatelji iz gimnazije Srđan Šaper (rođen 1958. u Beogradu) i Nebojša Krstić (rođen 1957. u Beogradu). Uz Divljana, Šaper i Krstić su bili zaduženi za komponovanje i vokale. Šaper je na koncertima povremeno svirao sintisajzer, a Krstić udaraljke, U tim prvim danima sa njima je tesno sarađivao Dragan Papić koji je bio neka vrsta kreativnog medijskog aktiviste. U početku su vešto manipulisali medijima, pa su čak najavljivali da će ime promeniti u Apoloni 5 ili Idoli plus bradonje jer su Zdenko i Boža nosili brade.
"Retko te viđam sa devojkama"
Juna 1980. godine održali su prvi koncert i to u beogradskom SKC-u sa udarnim bendovima beogradskog novog talasa. Prvi singl objavili su u saradnji sa časopisom "Vidici" 1980. godine i na njemu su pesme "Pomoć, pomoć" i "Retko te viđam sa devojkama"„ Kada su u Zagrebu sa Bregovićem kao producentom snimali drugu verziju tog singla, raskinuli su saradnju sa Draganom Papićem On je, uz razne medijske manipulacije koje je smišljao, kumovao njihovoj saradnji sa Encom Lesićem u čijem studiju su mogli neometano da rade. Na Omladinskom festivalu u Subotici u jesen 1980. godine sa pesmom "Zašto su danas devojke ljute", osvojili su jednu od nagrada. Zatim su uzeli učešće na ploči "Paket aranžman" (Jugoton 1981.), zajedno sa grupama Šarlo akrobata i Električni orgazam. Idoli su snimili pesme "Maljčiki", "Plastika", "Schwule uber Europa" i "Amerika".
"Poslednji dani" (LP "Odbrana i poslednji dani")
Prvi samostalni koncert u Beogradu održali su 25. juna 1981. godine u bašti SKC-a. Karte su se kod tapkaroša prodavale po četvorostrukoj ceni, a kao predgrupe su nastupili Bezobrazno zeleno, Via Talas, Marko Brecelj i Feo Volarič Na sledećem diskografskom zahvatu, kemp orijentisanom mini LP-u našle su se "Zašto su danas devojke ljute", "Ime da da", "Dok dobuje kiša u ritmu tam tama", "Malena", obrade "Devojko mala" Darka Kraljića i "Hajde!" Čaka Berija (Chuck Berry). Ploča je urađena produkciji Pika Stančića, a kao gosti pojavili su se članovi grupe Film, Mladen Juričić koji je svirao usnu harmoniku i Jurij Novoselić za orguljama. Na omotu se našla reprodukcija slike "Akt na crvenoj pozadini" Modiljanija.
Ovaj mini LP objavio je Jugoton na kaseti zajedno sa mini LP-em grupe Film na kome je snimak njihovog koncerta u klubu Kulušić. Istog leta Idoli i Film odlaze na zajedničku turneju po jadranskoj obali. Putuju brodićem i sviraju po turističkim lukama. Leta 1981. godine u grupu dolazi bubnjar Kokan Popović (ex Merilin, Zvuk ulice, grupa Slađane Milošević). Snimanje prvog albuma započinju sa Goranom Vejvodom i Dušanom Mihajlovićem Spirom. Produkciju prvi put rade sami, Spira je trebalo da bude asistent produkcije, a Vejvoda je u to vreme važio kao šesti član grupe„ Međutim, obojica se posle nekoliko dana snimanja povlače i rad nastavljaju sami, uz pomoć snimatelja Mileta Pileta Miletića. Na ploči je Šaper svirao sintisajzer, Krstić udaraljke, a prateći vokal u pesmi "Odbrana" otpevala je Bebi Dol. Ploča dobija naziv "Odbrana i poslednji dani" po književnom delu Borislava Pekića i na njoj se prvi put predstavljaju kao kompleksni autori, nudeći antropološki pristup pravoslavlju, zahvataju u enigmu Tito i bave se prvi put načetim temama. Omot ploče odštampan je ćirilicom, sa detaljima freske.
Prvobitna ideja da na naslovnoj strani bude mileševski Beli anđeo, nije odobrena od strane interne komisije diskografske kuće. Promotivni koncert održali su u Domu omladine početkom juna 1982. godine. Pre izlaska grupe na scenu, sa traka su se čul pravoslavni horovi, a dramaturg Biljana Maksić je okadila binu, što je izazvalo negativne reakcije u dnevnoj štampi. Zahvaljujući toj ploči, po izboru kritike časopisa "Džuboks", bivaju proglašeni za grupu 1982. godine, a album je ocenjen kao najbolji u tom periodu. Takođe, po izboru sedam evropskih magazina dolaze na četvrto mesto rock grupa u Evropi. Album "Odbrana i poslednji dani" u glasanjima kritičara tokom sledećih godina proglašen je za najbolju jugoslovensku ploču. Jula 1982. godine Zdenko Kolar odlazi u JNA, a menja ga Branko Isaković (ex Bulevar, Suncokret).
"Soda boj"
Publiku iznenađuju i sledećom pločom "Čokolada" koju snimaju u Londonu u produkciji Boba Peintera (Bob Painter). Okrenuvši se čistom pop zvuku, pesmom "Čokolada" postižu najveći hit u karijeri, a ploča ostvaruje visok tiraž Na njoj se Vlada Divljan pojavljuje kao autor samo u pesmama "Radostan dan", "Vetar i zastave" i "Ja sam tu", jer je u to vreme spremao diplomski na Rudarsko-geološkom fakultetu. U isto vreme Šaper diplomira režiju. Ploča donosi i rockabilly orijentisane "Bambina", "Soda boj", "Stranac u noći". Prvobitna ideja je bila da ta ploča bude objavljena kao dupli mini LP pod imenom "U gradu bez sna", ali su u Jugotonu rešili da objave standardan album. Posle koncerta u Ljubljani, krajem marta 1984. godine, rasplamsala su se uzajamna nezadovoljstva koja su dugo tinjala i grupa prestaje sa radom.
"Ona to zna" (LP "Šest Dana Juna")
Poslednji zapis pod imenom Idoli pojavio se na ploči sa muzikom iz filma "Šest, dana juna" koji je režirao Dinko Tucaković po scenariju Nebojše Pajkića. Ploču je osmislio Vlada Divljan sa brojnim saradnicima. Srđan Šaper je preuzeo deo vokalnih deonica, Zdenko Kolar je svirao bas, Branko Isaković takođe, a tu su bili bubnjari Piko Stančić, Boban Petrović, klavijaturisti Đorđe Petrović, Dragan Ilić, gitarista Gagi Mihajlović i saksofonista Vuk Vujačić. Mišo Kovač se pojavljuje u pesmi "Da je dužimoj dan", a Divljan komponuje i autentičan narodnjak "Ja je zovem meni da se vrati" koji peva, takozvani "kosmički Bosanac" Jahija Gračanlić u pratnji orkestra Ace Stepića. Po raspadu Idola, Šaper i Krstić su radili muziku za pevačicu Biljanu Krstić, snimili album "Poslednja ljubav u Jugoslaviji" (Jugoton 1987.) sa za tu priliku oformljenom grupom Unutrašnja imperija, koju su sem njih činili Branko Isaković, Gagi Mihajlović i Dragoljub Đuričić. Zatim su se povukli iz muzike. Šaper je počeo da se bavi marketingom u okviru firme "Idols & Friends", a radio je kao kreativni direktor u agencijama "Saatchi & Saatchi" i "Ogilvy & Mather".
Glumio je u filmu "Davitelj protiv davitelja" reditelja Slobodana Šijana, režirao video spotove i konponovao muziku za filmove i TV emisije. Krstić se zaposlio kao lekar, prvo na ostrvu Vis, a zatim u beogradskom hotelu "Hajat". Glumio je u filmu "Šest dana juna" Njih dvojica 1995. godine osnivaju Dobrovoljno pevačko društvo sa Zoranom Lesendrićem (Piloti) i objavljuju CD "Nedelja na duhove" (Eastfield music 1995„). Ploča je snimana u Budimpešti, Lesendrić je radio produkciju i aranžmane, a kao studijski muzičari učestvovali su Nenad Stefanović Japanac, bas i gitara, Milan Đurđević, klavijature, Istvan Alapi, gitara i Zoltan Hetenyi, bubnjevi., Prateće vokale otpevale su Kristina i Aleksandra Kovač.
Vlada Divljan je pokrenuo solo karijeru, a 1991. godine odselio se u Australiju. Kokan Popović živi u Južnoafričkoj Republici, a Zdenko Kolar je duže vreme vozio tramvaj i snimao TV reklame. Sa grupom "Zona B" snimio je ploče obrada blues klasika: "Bestseller" (PGP RTB 1991.) "Juke-box" (PGP RTS 1993.).
“Idoli” su suviše različiti da opet budu zajedno | Intervju sa Vladom Divljanom
Razgovor sa Vladom Divljanom predstavlja muzičku i subkulturnu istoriju ’80-tih godina prošlog veka. Iako sebe ne smatra zvezdom, “Idoli” su bili prvi bend koji je postao poznat bez i jedne pesme, a njihov rad, odnosno Divljanove pesme, su obeležile modernu srpsku muziku. Teško je odrediti od čega početi kada je pred vama autor “Maljčika”, “Rusije”, “Retko te viđam sa devojkama”, “Patuljci”, kao i muzike za fimove “Crni bombarder”, “Kako je propao r’n’r?”, “Šest dana juna” pa je najbolje krenuti od najsvežijeg – “Ljetnje kino band”...
Nastupate sa bendom “Ljetnje kino” čiji frontmen je Maks Jurčić, a tu su i Jura Novoselić i Marino Pelajić, članovi „Filma“, „Haustora“, „Discipline..“, kultnih bendova iz '80-tih godina. Ovo je i prva zvanična saradnja srpsko-hrvatskih muzičara nakon rata. Šta mislite o ponovnom uspostavljanju srpsko-hrvatskih kulturnih odnosa?
Vlado: Drago mi je da sam ja među prvima inicirao zvaničnu saradnju sa „ljetnjim kinom“. Maks i ja smo prijatelji još od vremena „novog talasa“, a u ovom bendu su 3/5 originalne postave grupe „Film“, daleko najbolje, onda imamo veoma mlade muzičare, pa najbolje muzičare srednje generacije, a razmena energija starih i mladih mi prija i veoma se lepo slažemo. Čak se i međusobno razumemo, nećete verovati (smeh).
U intervju hrvatskom „Zarezu“ pre možda i više od deset godina ste najbolje generisali nastanak i raspad „Idola“ rečenicom da ste Zdenko i Vi bili svirači, a Šaper i Krstić su bend koristili za druge stvari. Kako sada gledate na karijere svih članova benda: svako se i dalje, manje-više, bavi onim što je radio i tada u bendu?
Vlado: Neke stvari čovek definitivno shvati tek kada prođu godine. Taj neobični bend je morao da ima specifičnu ravnotežu. Prolazilo je vreme, prijateljstva su počela da se tope, a umešali su se posao i sujeta, a različitost koja je bila deo privlačnosti “Idola” i spajala nas, činila naše probe žurkama, počela je da nas odbija. Razlike u pristupu i željama su verovatno odgovorne za to što “Idoli” više nikada neće svirati zajedno. Izrasli smo u drugačije ljude, nismo više prijatelji, a to je bila suština čitave priče. Prijateljska ljubav i dobra energija na probama je pomogla da nastanu “Idoli”. Iako sam većinu pesama napisao ja, verovatno ih ne bi napisao da sam bio u drugačijem okruženju.
Vaša muzika je pratila društvenu i političku situaciju. „Odbrana i poslednji dani“ koketiraju sa srpskim nacionalnim simbolima na subverzivan način, u najboljoj tradiciji post punk-a da bi sve to, nekoliko godina kasnije, postao surovi mejn strim iz koga se izrodio rat. Kako gledate sada na to?
Vlado: Konstatacija iz ovog pitanja je tačna da se to posle izrodilo u nešto drugo, ali mi smo, a to kažem u ime “Idola” ili Šapera i mene, želeli da preispitamo sebe i okolinu. Nismo samo koketirali sa nacionalizmom već je “Odbrana i poslednji dani” bilo pitanje postavljano nama: šta je pravoslavlje i kakav je naš odnos prema tome? Pesma “Maršal” je produkt vremena u kome smo mi odrasli, vremena u kome je Tito bio Bog. Provokacija i preispitivanje i neka vrsta ukazivanja, upozorenja na ono što će doći jer mislim da smo previše stvari gurali pod tepih i to je bio problem tog režima
