Sodade

Cesária je počela nastupati kao pevačica po lokalnim barovima još sa šesnaest godina. Cize kako su je prijatelji zvali, imala je velik krug prijatelja muzičara, među kojima je bio B. Leza ili Beléza (Francisco Xavier da Cruz), koji je bio odličan kompozitor. Većinu pesama sa njenog prvog albuma komponovao je on. Jedan je od stvaraoca posebnog zelenotorskog muzičkog stila - morna. To je bila mešavina različitih uticaja... Od portugalskog fada (zvuci cavaquinha portugalska mini gitara, violina i klarineta u pozadini), do ritmova obližnje Afrike kao i dalekog Brazila. Cesária je ubrzo postala lokalna kraljica morne, ali to nimalo nije uticalo na njen materijalni status, jer su joj nastupi po lokalnim barovima i hotelima donosili malo, tek toliko da preživi.

Nakon što je njena domovina 1975. postala nezavisna, počela je teška ekonomska kriza, jer portugalski brodovi više nisu koristili zelenortske luke, pa su barovi opusteli. Cesária je videla da se od pevanja više ne može živeti, pa je digla ruke od muzike i slijedećih deset godina posvetila se svojoj porodici, živevši kao obična domaćica. To su bile teške crne godine za nju kada se i propila.

Lokalni muzičar i portugalski impresario Bana (Adriano Gonçalves), nagovorio je da se vrati pevanju. Uz njegovu pomoć, u organizaciji udruženja za ženska prava, otišla je na turneju po Portugaliji. Тamo je solidno primljena, ali niko nije pokazao interes da joj snimi ploču, tako da je i nadalje ostala nepoznata izvan domovine.

Francuski muzičar José Da Silva (poreklom iz Zelenortske Republike) јe nagovorio da ode u Pariz i tamo pokuša da napravi internacionalnu karijeru. Iako je tad imala punih 47 godina, i fizički izgled koji joj više uopšte nije išao u prlilog, Cesária je znala da nema šta da izgubiti i prihvatila je izazov. U Parizu je 1988. snimila album - La Diva Aux Pieds Nus (Bosonoga diva), pesma Sodad sa tog albuma je postala je hit u Francuskoj. Cesária je oborila s' nogu francusku publiku svojim scenskim nastupom koji je bio potpuno običan - bez ikakvih artificijelnih elektronskih i kompjuterskih novotarija i svojim izgledom - koji je bio potpuna suprotnost od onog kako je dotad publika naučila. Ona je izgledala kao obična ostarela sluškinja iz kuhinje. Jedina ekstravagancija bilo je to da je nastupala bosa, ali tako većina njezinih sunarodnjikinja proživi čitav život jer nema za cipele. Njen izgled zapravo i nije bio bitan kod njenih nastupa, već njen sjetni glas koji je obarao s' nogu publiku širom sveta, koja nije ni znala o čemu peva (o samoći i rastancima), ali je osećala da su to duboke emocije.

Nakon albuma Miss Perfumado kojeg je snimila 1992. Cesária Évora postala je internacionalna zvezda world muzike. Od tada su joj pesme ušle na top liste brojnih zemalja, a njeni koncerti postali su sigurna prilika za dobru zaradu gdje god da su organizovani. Njena karijera od tad je išla uzlaznim putem.

Cesária Évora je 2004. godine dobila nagradu Grammy za najbolji World Music album. Francuski predsednik Nicolas Sarkozy odlikovao ju je ordenom Legije časti 2009. Nakon serije napornih turneja doživela je srčani udar 10. maja 2011. u Lisabonu. Nakon lečenja njen agent je objavio da se Évora povlači sa scene. Ni to joj nije pomoglo, nedugo iza toga umrla je od zatajenja rada srca 17. 12. 2011. u rodnom gradu.

Našu zemlju je posebno volela i bila je čest gost, kako na turnejama tako i u privatnim posetama, ostvarivši poznanstva sa ljudima iz Beograda.