Aristotel
Aristotel (grč. Ἀριστοτέλης) (384. pne.-322. pne.) bio je najsvestraniji i najučeniji grčki filozof koji se smatra jednim od najuticajnijih ličnosti antike.
Aristotel je bio Grčki filozof i naučnik koji je rođen makedonskom gradu Stagira, Halkidiki, na severnoj periferiji klasične Grčke. Njegov otac, Nicomachus, je umro kad je Aristotel bio dete, nakon čega je Proxenus od Atarneusa postao njegov startelj. U svojoj osamnaestoj godini, pošao je na Platonovu akademiju u Atini i ostao je tamo do svoje tridest sedme godine (c. 347 BC). Njegovi rukopisi pokrivaju mnoge teme – uključujući fiziku, biologiju, zoologiju, metafiziku, logiku, etiku, estetiku, poetiku, pozorište, muzuku, retoriku, lingvistiku, politiku i vladu – i čine prvi sveobuhvatni sistem zapadne filozofije. Ukratko nakon Platoeve smrti, Aristotel je napustio Atinu i, na zahtev Filipa Makedonskog, podučavao je Aleksandara Velikog počevši od 343 p.n.e. Prema pisanju Encyclopædia Britannica, "Aristotel je bio prvi istinski naučnik u istoriji ... svaki naučnik mu duguje."
Podučavanje Aleksandra Velikog je pružilo Aristotelu mnoge mogućnosti i obilje materijala. On je osnovao biblioteku u Liceju koja je pomagala u produkciji mnogih od njegovih stotina knjiga. Činjenica da je Aristotel bio Platonov učenik je doprinela njegovom ranom gledištu platonizma, međutim nakon Platonove smrti, Aristotel se uronio u empirijska izučavanja i udaljio se od platonizma u korist empirizma. On je verovao da svi ljudski koncepti i svo njihovo znanje ultimativno bazirani na percepciji. Aristotelovo gledište na prirodne nauke predstavlja podlogu u osnovi mnogih njegovih radova.
Aristotelovi pogledi na fizičke nauke temeljno je oblikovalo gledište srednjovekovnih učenjaka. Njegov uticaj doseže do renesanse i nije bio sistematski zamenjen do prosvjetiteljstva i teorija kao što je klasična mehanika. Neka od Aristotelovih zooloških opažanja, kao što je hectocotyl (reproduktivna) ruka oktopusa, nisu potvrđena, niti osporena do 19. veka. Njegovi radovi sadrže najraniju poznatu studiju logike, koja je inkorporirana u kasnom 19. veku u modernu formalnu logiku.
Najpoznatije Aristotelove misli i izreke:
Sunce je novo svaki dan.
Mi smo ono što neprestano činimo.
Priroda ne radi ništa uzalud.
Prijateljstvo je jedna duša u dva tela.
Slava pripada onima koji su sebi dovoljni.
Jedina stabilna država je ona u kojoj su svi muškarci jednaki pred zakonom.
Pokvareni ljudi poštuju iz straha; dobri ljudi, iz ljubavi.
Onaj ko nikada nije naučio da poštuje ne može biti dobar komandant.
Prijateljstvo živi od rente, ljubav traži kapital.
Svi su značajni i daroviti ljudi melanholici.Ako je duša važnija od tela (jer je po prirodi sposobnija da vodi), i ako sa za telo brinu umeća i veštine kao što su lečništvo i telovežba (i njih smatramo znanjima i za neke ljude govorimo da su ih stekli), očigledno je da neka briga i neko umeće postoji i za dušu i za duševne vrline, i sposobni smo ga steći, jer to možemo i sa onim u čemu nam je neznanje veće i što je teže spoznati.
Drag mi je Platon, ali mi je istina draža.
Duhovitost je drskost koja je stekla obrazovanje.
Sve što hoda ima svoj deo zemlje.
Muzika ima moć da oblikuje karakter.
Ljubiti znači želeti bližnjemu sve ono što verujemo da je dobro, i to zbog ljubavi prema njemu, a ne zbog sebeljublja.
Svaki čovek po prirodi teži znanju.
Nikada nećete učiniti ništa na ovom svetu bez hrabrosti. Hrabrost je najveći kvalitet uma pored časti.
Nada je hleb bednika.
Nesreća otkriva one koji nisu pravi prijatelji.
Lepo je ono što je skladno.
Mi smo ono što činimo iznova i iznova. Izuzetnost, dakle, nije čin već navika.
Čovek je po prirodi politička životinja.
Dosada i dokolica su majka filozofije.
Jedina stabilna država je ona u kojoj su svi muškarci jednaki pred zakonom.
Nemoguće je da se sve dokazuje.
Ljubav je jedna duša u dva tela.
Sreća pripada onima koji su dovoljni sami sebi.
Sreća se nalazi u dokolici.
Ne smatram hrabrim onog ko prevlada svoje želje, nego onoga koji pobedi svoje neprijatelje; jer najteža bitka je nad sobom samim.